Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
82
Те се бојем из пушаках бране. Пушку пали Селићу Вукота Те погоди Пуришин-Мушику, Паде јунак на зелену траву. Ма ми вика Ненадин Тодоре, Брзо Тодор на Мушику дође. Таде вика Селићу Вукота:
„ А] ђе си ми, Дуро Милутине |“ Милутин се намјерио близу, Од обрава танку пушку пали, Те погоди Ненадин-Тодора, Мртва, га је земља дочекала. (таде цика педесет Пипера Ка педесет од сокола тићах. Таде вика Радојевић Вуче:
» О Пипери, рђа ве убила ! „Ну виђите у Куке Петрове „А што Црнци чине од Вучура, „И ето их китом од Платије, „Заскочише гујанске козаре.“ У ријечи коју говорио,
И пиперске пушке запуцале, И убише Дуров-Милутина,
И два сина Мика Вуковога,
И Вукоту раном обранише. Но Вукота рањен пушку пали, Те погоди Ђура Станковога, Сломио му ногу у кољено. Пипери им много јада дали, (едам-осам глава окинули
И велики плијен заврнуше, Направише до троја носила,
100
110
115
120
130