Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

о Ферман кажу из уста у уста, Све на тајну божју вјеру тврду. Сваки пише у мелџиз тефтере, Пописују раје поглавице, 720 Како их је паша научио. Свак по своје шаље поглавице, Јадна раја на послух навикла, Брже иду свак" своме мудиру У неђељу пред цвјетоносије. 280 Како који коме долазаху, Шњима мудир у тамници тешкој. Вала Богу, јада изненада ! Зачуди се и гора трава, А процмиље на све банде раја. 285 Оста раја ка у гори марва Без својијех главније пастира, Без попова и без калуђера, Без причешћа и без исповједи, Бев војвода, рајини кнезова, 290 И осталих бирани главара. Кука раја, е јој је невоља, Чуду чуди, не ишчудише се, А брат брата ђе сусрета пита: „Кавуј, брате, ако ишта знадеш, 995 „Те овако зглаве погибосмог“ Свак нагађа, нико не погађе. Ал' се јадна раја, устрашила, Да главари не изгубе главе. Окупља се, једва се скупила, 300 Као ждрали без свог првијенца, Свака трчи паши у Мостару, Те га моли, и кољена љуби,

сл

<