Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

98

Суве рони, овако говори:

Аман пашо, цареви већиле!

»да љеб царски и божију правду, „Што је вама учинила раја

„У апсисте оце духовнике,

» Све кнезове наше првијенце,

» И главаре наше бранитеље. »Ал' вам није зар послушна раја, „Ал“ вам нема хака са чифлука, „4Л' не носи обичне пешкеше, „Ал не дају царева харача,

»„ Ал. десету оку од ушјева,

„Али рече на измет да нећег2 „Но помагај, ако Бнга знадеш ! Ако мислиш погубит' главаре, „Не сијеци, ево наши глава,

„да једну ти дванаест давамо. „Твоја сабља, ево наши глава,

„ Ми овако живјет не можемо.“ То рекоше, па се поклонише. Слушта паша, и мило му било, Рају ћеши, па раји говори: „Немојте се, рајо, препадати, »Мирни буд'те свак' о послу своме, „Вјерни буд те честитом падиши, „Главарима ништа бити неће.

» А ако се каил не чините, »„Кунем ви се дином и аманом, „Свије ћу их на колац набити,

» А вас живим огњем попалити,

» Чин'те право, па бићете здраво.“ Кад пашине зачуше ријечи,

305

310

315

32)

325

330