Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

98

рана

Сви у злате ризе обучени. Свештеници одоше у цркву

Да свршују свету летурђију,

А остали стоје у параду,

Ту се птини веља богомоља

За владику за Петра другога, Кад се света летурђија, сврши, Свештеници тадар устадоше, Пак црковне барјаке дигоше, Часне крсте и еванђелије, Свети ковчег, кости владичине, Тадар света звона заввонише, И владику из цркве изнеше. У то стаде земље тутњавина Од пушака и од лубарада,

Од пјевања ђака и попова, Пак се војска сва тадер окрену, Црногорска господа избрана, Међу њима књаже са књагињом, По сриједи иду свештеници, Носе ковчег, чине моленија,

И остала црковна пјенија. Тако иду на Ловћен планину, Изнесоше кости владичине

На Вршину у бијелу цреву, Ту ми свети ковчег поставише, Док се света летурђија сврши. По свршетку тадар свештеници Свети ковчег у раку спустише, И погребне молитве свршише, Пак сидоше доље на Корита ')

1) Мван-бегова Корита, вода.

55

60

65.

710

= сл

90