Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

102

„Покупише, до седам х љада, „И оћасте удрити на Турке, „И могасмо Турке погубити »И све паше живе пофатати, »Да га срећа турска не донесе „Зенерала од Русије равне, „Те на вјеру паше изводио, „Испод сабље и моје и ваше. „Кад се грдно паше повукоше, „Па ја сидох у Бјелопавлиће „На бијеле куле Бошковића, „Ви посласте три моја витеза, „Који су ми војску окупили, „И посласте двадесет момака » Од племена од Дрекаловића, „А пред њима раброга витеза, „Петровића од Косора Тура, „И сокола Лазаревић-Манџа, „Крсташ барјак носи у рукама, „К мене дбше кули Бошковића, уја сам момчад дивно дочекао, » И свој војски дивно зафалио, „јере су ме врло послушали, „јере ћасте заметнути кавгу „Ове за вјеру и слободу драгу А за славу и моју и вашу „И за спомен рода јуначкога, „ја сам свјема жалост опростио „И на вас се опет смиловао, „Послао вам угодне дарове, „Послао вам војничке барјаке, „Који су ми дошли од Русије,

90

100

105

110