Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

108

„Послао вам праха и олова,

„То захира те је за војника,

„То су ваши угодни дарови, „Шњима послах Мартиновић-Сава, „И направих књигу шаровиту, „Да поздрави војску свуколику, „Да поздрави и да ви зафали, „И слушајте два моја витеза,

„У књигу сам тако бесједио : „Да ви старе друме оставите, „Оставите и заборавите,

„Да немате страха од Турака, „Док је моја на рамену глава „А и моје храбре Горе Црне, „На вас нигда удрит' неће Турци, „ А немојте у паше ходити,

„Ко не мисли главу изгубити. „још ме чујте, добри два витеза, „Саво моју џебеану храни

„Код витеза Петровића Тура, „Овако вам Саво бесјеђаше: „Немој који тицат' џебеану, „Док вам не би од потребе било, „Ко не мисли главу изгубити. „Пак је листом Куче окупио »Од Цијевне до воде Мораче

И до Кома високе планине,

» До Гусиња и до Климената, „»Окупио на Медуну војску,

» Од мене сте књигу прифатили, » И милостни поздрав примовали, » И мене сте пуно зафалили,

120

125

130

135

140

145