Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

– 1 У ни Да окупе народ на састанку, Окупише све Куче камене, Међу њима књигу изнијеше, И књажеву књигу проучише, Пак се Кучи књиги поклонише, И Данилу књазу зафалише, И на томе ћаху пристанути, Но не даду неки издајници, Те од Куча бјеху старјешине, Све ћу ти их по имену казал': Прво бјеше Марко Аловићу Од витешке куће Чејовића, Друго ми је Томо Џуџовићу, И то бјеше родом Чејовићу; „А треће је Петро Вуковићу, А четврто Петрованов Саво, А. пето је Милић-Марковићу, А шесто је протопопе Зеко, Којино је Чејовић'ма глава; Седмо бјеше попе из Медуна, Попе Петре од Медуна града, Од славнога браства Поповића. То су Кучке поглавице биле, А турске су старе придворнице, Ал' нека га, црн им образ био! Кад немају части и поштења, Но се вуку кроз турске градове, Турска их је рђа спопанула, Те немају руха и оружја, Те јунаке старе нагрдише, Нагрдише и старе и младе, На састанак Куче помутишв,

245

250

255

260

210