Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

108

пет

Ах нека га проклета им душа!

Кучко робје о души им било,

Не дадоше примит' заповјед

Од Данила свијетлога књаза,

Но несретње Куче разродише, 280 Раздвојише, све их ископаше,

Потписаше с' у турачке руке, |

Па оваку књигу направите,

Послалпе је свијетломе књазу:

„Не Фала ти, црногорски књаже ! 285 „Ни на књиги ни на твоме дару,

„Што ни пишеш, да тамо дођемо,

» Ниједан ти од нас доћи неће,

»Ни ћемо ти уредбу примити,

„Ни ћемо ти скупити арача, 290. „Нити ћемо, нити за те знамо,

»Доклен нам је Скадар на Бојану

„И уз њега љута Арбанија,

„Нил; се страшим', ни за те маримо.“ Када књазу така књига, дође, 295. И кад виђе, што му Кучи пишу,

Срдито им другу направио,

Па поздравља три хиљаде Куча

И свакога по реду главара:

„Чујте мене, Кучи, браћо драга! 300 » Лудо сте ми књигу отписали,

„да себе сте грђе учинили,

»Дођ'те к мене на Цетиње равно,

„ И скупите од Куча арача,

„Донесите мене на Цетиње, 305. »„дДонес'те га, лијека ви нема!

„Не дођете л' мене на Цетиње,