Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

518

Це

Модар пламен веже за облаке. На параде дочекују Турци, Бој бијаху, ма их не помага, Но су Срби кидисали снажно. То зачуо Дервиш на Ноздрама, Па им индат низ Дугу опрема, Ма му не да Вукотић војвода, Су његова дванајес војвода,

И остали храбри Црногорци, Огњем бије, огањ дочекује, Пала тама од неба до поља, Зачуди се у голији вила, Какви јади нађоше Дервиша. Бој се бије за девет сахата, Докле сунце на гору пануло, А у боју нестаде Турака, Таде Петар Богу се мољаше: „Боже, пушти вијар уз голије, »да прећера у крајеве таму,

» Да ја видим чија гине војска, „Чија гине, чија ли добива.“

Бог му пушти вијар низ голије,

Те подиже у крајеве таму. Кад погледа Вукотић војвода, Од Турака ока жива нема, Црногорци добили поштење, Они носе на гомили главе,

А ћерају коморе војничке,

" МИ у њима цареву котраду, Они носе многе рањенике; Доцкан дође војвода Јоване, Рони суве низ бијело лице.

370

375

380

385

39()