Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

520

Милије му од свијета, било,

Па Дервишу ситну књигу спреми: »„Шричекај ме на Ноздре, Дервишу, »Сјутра ћу ти ударити снажно,

„Па ћеш знати што су Црногорци.“ 43 Кад Дервишу ситна књига дође, Препаде се, срамота га била!

Не см'је чекат Вукотић-војводу,

Ни његове младе Црногорце,

Него ноћно Дугом навалио, 440) ИМ утече Гацку широкоме,

Он утече, ругат' му се није,

Кад свануло и грануло сунце,

Таде Петар уређује војску,

ст

Да удари на Ноздре Дервишу, 415 Кад Турчина нема ђавољега,

Оставили цареве паланке.

Вукотић се наљути војвода,

Па завика храбре Црногорце,

Обалише седам паланака. 450

Слава Богу и светоме Луци,

Кад из Дуге утекоше Турци,

Част и слава Петровићу књазу, Свијетле му на прсима арме,

На совјету међу краљевима, 45 Кад на Дугу предоби поштење.

ст

30. Бој на Пресјеку тврду више поља Никшићкога.

(0) ераташа ситну вњигу пише У питомој варош-Подгорици,