Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
за
550.
Која уста рекла, она и одрекла.
(ОД ДУБРОВНИКА),
Девојка је цвијеће садила, Садила је цмиље и босиље, Покрај пута друма царевога :: Туд прођоше слуге деспотове, Побралше јој цмиље и босиље; Љуто цмили лијепа, дјевојка,
То казује деспот господару:
«А да видиш, деспот господаре ! «ја посадих цмиље и босиље, «Твоје слуге побраше ми цмиље, «Побраше ми цмиље и босиље.» Говори јој деспот господаре: «А не бој се, лијепа дјевојко! «Сад ће слуге из лова ми доћи, «У ког буде понајвише цвјећа, «Онога ћу теби поклонити». Још то они у ријечи бјеху,
Ал дођоше слуге деспотове,
У свакога по китица цвјећа,
У Максима сина деспотова,
У њег бјеху три китице цв јећа, Још на глави вјенци савијени; Кад то видје лијепа дјевојка, Под Максимом коња уфатила; Али вели деспот господаре: «Пусти коња, лијепа. дјевојко,
«Под Максимом под мојијем сином,
«Узми слугу, кога теби драго.»
(2) ст