Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Љуто цмили лијепа дјевојка:

«Мили Боже, велике неправде ! «Деспот суди, а деспот расуди. «Не ћу теби слуге ни једнога.»

ај Правдање.

Мајка Божу јутро вече кара:

«Сине Божо, жив не био мајци!

«Што год стече, све девојци даде.» « 0] Бога ти, моја стара мајко!

«Шта сам стек'о, шта ли сам јој дао: «Литру злата, и триста дуката,

«И мараму од сувога злата,

«И на њојзи стотину дуката.»

552.

Правда пред краљем од Трогира,

(ОД ДУБРОВНИКА).

Ја поиграх добра коња мога

Од Трогира те до Шибеника,

У свем путу не сретох никога, Него једну вјерену ђевојку,

Ја јој рекох: «Уклони се с пута.» А она се не шће уклонити,

Запе јој се потков од коњица

За њезина жутога кавада,

Ја се скидох, да кавад отпучим,

30

сл

551. — 18, 57. !. вечер. 3. даде девонци. 5. стеко. 16, 196,