Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

Коња меће у стену камену

И пред њега ситно трње баца: Брата води у бијеле дворе, Пак дозива Тодора везира: «Од' овамо, Тодоре везиру ! «Руке вежи, а ноге му пењи.» Плаче Богдан, као дете мало, Богдан плаче. а сестра му пева. Мало време за тим постајало. Али иде Загорчић Никола, Дочека га љуба пред дворови: «Од' овамо, господар-Никола, «ја улови Љутицу Богдана, «Чини од њег, што је теби драго, «Сеци њега на седам черега, «Череге му по друму разбаци.» Али уђе Загорчић Никола,

Кад опази Љутицу Богдана, Удари га ногом и папучом;

Ал' се моли Љутица Богдане: «Та немој ме женски ударати, «Већ ме удри, чим с' јунаци бију.» Анџар вади Ника од појаса,

_ Да га сече на седам черега; Ал се моли Љутица Богдане: «Богом брате, Загорчић-Никола ! «Не губи ме у двору твојему, «Препашће се мила сестра. моја, «Сестра моја, верна љуба твоја; «Препашће се моја два нећака, «Два нећака а два сина твоја: «Већ ме губи, гди с губе јунаци:

30

(ј] сл

4()

сл