Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

555

«Однеси ме под лака вешала.» Кад то чуо Загорчић Никола, Он повика своје верне слуге, Уватише коње у кочије,

На њи баца свезана Богдана, Па га носе под лака вешала. Ал се моли Љутица Богдане: «Богом брате, Загорчић-Никола ! «Одреши ми моје беле руке, «Да ти свучем зелену доламу, «Да 6' долама крвљу не упрља, «Да је свучем, да ти је поклоним. «Па је носи. и њом се поноси.» Николи се жао учинило,

Пак он плаче, као детв мало. Плачући му руке одрешио; Трже сабљу Љутица Богдане, На две поле пресече Николу, Пак му баца поле на друмове, И он седа на лаке кочије,

Пак он иде сестри у дворове. Далеко га сестра угледала,

Она бежи у бијеле дворе:

За собом је дворе затворила, Виче Богдан сестри кроз пенџере: «Није ајде, отвори ми дворе, «Ил' за вољу, ил ћеш за невољу.» Не ће сестра да отвори врата, Богдан врата сабљом исекао, Пак узима своја два нећака,

И о камен главе им разбија,

А сестрп је просекао дојке,

5()

60)