Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

=

Љутици се на ино не може, Већ опрема виловита ђога. Док Љутица ђога опремио. Стара мајка спремила, колаче, Сједе Богдан ђога виловита, Оде право Бошњанину Мују, Без брода је Дрину препловио : Дође јунак Босни каменитој, На капију Бошњанина Муја, Па закуца алком на вратима; Опази га сестрица, Јелица, Капију му одма отворила,

Не познаје Љутице Богдана, Него позна виловна ђогина, Уватила за ђиздине ђога:

«О Бога ти, незнани јуначи! «Где си добра задобио ђога1» Беседи јој Љутица Богдане: «О Бога ти, непознана сејо! «Ђого ми је од баба остао.» Тад" с осети сестрица Јелица, СОкиде брата с виловна ђогата, Па га љуби у бијело лице,

За јуначко здравље упитала; Пита Богдан за Мујово здравље, И упита, јели дома Мујо,

А сеја му тијо проговара: «Није дома и не било ти га! «Ево има три бијела дана, «Ко је очо у лов у планину, «Еда Бог да, да ми и не дође! «Ајде, брате, у бијеле дворе,

(5) сл

КЕ сл

50

сл сл

60

с» сл