Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

557

Кад се мало понапише вина, Те им винце униђе у лице,

А. ракија говорити пође,

Стара мајка сузе проливаше: «О Богдане, мој рођени сине! «Кад су Турци земљу поарали, «Поробили и старо и младо, «Ондај су ти сеју заробили, «јединицу сестрицу Јелицу, «Зароби је Бошњанине Мујо, «Одведе је Босни каменитој.» Осмену се Љутица Богдане: «Добро сам га, мајко, запазио, «Кад сам њега по горици гоно, «Од њег моју сеју отимао, «Близу сам му ђога догонио, «Мало сам га пером окачио «Од мојега перна буздована, «Три сам њему ребра преломио, «И „утече, весела му мајка! «Мати моја, није давно било, «Сад је таман десета година,» Моли њега остарила мајка: «Иди, сине. Љутица Богдане, «Те полази сестрицу Јелицу.» А беседи Љутица Богдане:

«О Бога ми, моја стара мајко! «ја би лако сеју полазио, «Ал ће Мујо заметнути кавгу, «Да ћу млого чуда учинити.» Мајка му се оканити не ће, Већ мијеси бијеле колаче;

(67) с