Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

[69

Па Она својој мајци беседила: «Не ћу, мајко, за Ерцега поћи, «Тако мени Бога великога ! «Волим ти се обесити, мајко, «Баш пред двором о авлијнски врали; «Већ ме чу ли, моја стара мајко! «Кад ти чујеш бубње и свирале, «Метни мене на лака носила, «Накити ме смиљем и босиљем, «А покриј ме тананим покровом, «Ианеси ме пред двор на сунашце, «Па кад Ерцег са сватови дође, «А ти кукај мени чело главе: ««О Ерцеже, зете несуђени!

« Што с' толике свате потрудио ««Л толике коње поморио, “"')

Довде сам ову пјесму и овако слушао: Лепа Мара на чардаку спава, Код ње мајка беле даре слаже, Даре слаже, грозне сузе рони, Па беседи лепе Маре мајка: »Спавај, Маро, спавај кћери моја! · Каквом сам те рсузину дала, »Не ћеш, Маро, ни ноћу спавати; »А камоли на беломе дану: »Какву њему стару мајку кажу: „Кад говори, громови пуцају; „Кад погледа, муње сијевају; „А кад оди, све се земља тресе.“ Али Мара мајци одговара: „Не дај мене, мајко, за Ерцега.“ „Како ћу те ја не дати, ћерког „Кад је баба синоћ дар примпо: »Баби дао коња оседлана,