Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

МЕ ла «« Кад је Мара још синоћ умрла, «« До зоре се мртва, належала '2" То је мајка Мару послушала, Па је меће на лака, носила, Накити је смиљем и босиљем, 35 А покри је тананим покровом, Изнесе је пред двор на сунашце; Када дође Ерцеже Степане И доведе кићене сватове, Она кука Мари чело главе: 4() «0 Ерцеже, зете несуђени!

»Брацу Јови сребрну челенку, „Стрини Јели сукњу од скерлета, „Мени, Маро, круну од бисера.“ Али Мара мајци одговара:

уМили Боже, не ћу мајку клети! „За драва, мајко, круну подерала, »У земљици без јаркога сунца! »Болан баба из двора гледао, »„Рди му туђин добра коња води! „Здраво браца подеро челенку БУ тавници а у Турској руци! „Стрина Јела сукњу овранила уда својије све девет синова ! „Шта ћу, мајко, од горкије мука! »ја ћу лећи, па ћу и умрети, »Ти ме покриј тананим покровом, „Па кад чујеш бубње и свирале, уТи изиђи на двор пред капију, „Па устави кићене сватове,

„Па ти реци Ерцегу Степану: »»0јЈ Шрцеже, зете несуђени,

„ »Шесуђени, као и суђени!

»„ „Што е' толике свате сакупио, „ „И толике коње уморио, — <<