Srpski književni glasnik
100 СРПСКИ“ КњЊижеВНИ ГЛАСНИК.
нашли места под високим сламним кровом. Негде у мраку фрче коњи, преживају краве, рокће свиња, ћућоре богомољци, намештајући се на слами п неко да крпата у кошу старих кола. Месечина сија кроз шупљине плетера. С улице се доноси топот корака нових богомољаца. Мало мало, па тек закуцају на прозоре и умореним гласом питају:
— Хоћете нас пустити да преноћимо.
— Нисам опазио како заспах, али ипак се пробудих од велике граје. Тупило ми се као да се нешто велико наднело нада ме, па лупа, кркља и шушти у оној помрчини. Кад мало дођох к себи разазнах у чему је ствар: прво и прво, Андреја Ивановић хркао је поред мене као заклан, а друго петао, узнемирен овим необичним хркањем, сишао је са седала и опрезно, шушкајући сламом, пролазио мимо само моје уво, у мало да ме крилима по глави не додохвати! Тек кад је одмакао насред шупе, његови су лагани кораци добили у мојем уображењу праву вредност... Видим га, и ако не сасвим добро, како размахује крилима и пспружа врат.
— Ку-ку-ре-ку! — разлеже се наједаред оштар глас. као мало промукао од ноћне влаге.
Други петао промигољи се и прогунђа нешто љутито кроза сан. Мора бити да је по његовом мишљењу било још рано.
Одмах, пошто умуче овај разговор између петлова, чух кроз мрак још некакве гласове. У кошу старих кола шаптало се двоје — мушко и женско. Иза зида од неког времена долеће некакав шапат, лупа, песма и граја пијаних гласова. На лево од нас некакав невидљивко промигољи се и млад, сањив женски глас уплашено упита:
— Ко је то7 Еј, тетка Феодосија, тетка Феодсесија!
— Шта ћешт7 — пита старица недовољна. — Чујеш ти, мангупе, шта си се дошуњао7 Тесно ти је, шта ли7 Од мене ћеш се живо откотрљати...
А мангуп јако п тевденциозно хрче, види се да се претвара као да спава. Но узнемирени гласови пробуђепих сеоских девојака у брзо принудише мангуџа да се