Srpski književni glasnik

Књижевни Листови. 115

лошке мотиве, новије заплете и драматичније комбинације, савршеније филозофске погледе на човека, живот, и свет. пп тако даље. Све те ствари, и још многе друге, остају непознате приповедачу пеобразованом, и јасно је да ће његови радови бити у толико нижи; то јест много нижи. Код наших писаца су, тако, разлике између оних који познају савршеније обрасце и оних који их не познају, "нарочито јасне. Онога који је читао познаћете одмах међу осталима. <«Поварету», на пример — зашто то не би могло бити овде поменуто 7 — са њеном благом иронијом, са њеним индулгентним песимизмом, могао је написати само човек са јаком књижевном културом. С истим природним даром, без те културе, «Поварета» не би могла бити написана. Јасно је, дакле, п па примеру појединца, и психолошки, не више историјски, да образовање и обрасци који ту културу дају, помажу тиме стварању, и да су потребни.

Но, ушавши још дубље у пеихолошки механизам стварања, видећемо да је још даљи и шири домашај 06разаца (и ако ће овде бити могуће само додирнути, скоро само окрзнути, ове важне ствари). Обрасци не помажу стварању само тиме што обогате машту и, уопште, наоружају писца или уметника спремом и грађом потребном за њихов посао. Већ та помоћ видели смо да је велика, и мало те не капитална. Али, као што рекох, она није једина. Обрасци још и непосредно помажу стварању, то јест васпитавају саме творачке способности. Тако је, на пример, запажено да дете уведено међу другу децу која су почела да иду, брже научи ићи но дете које није имало пред собом пример друге деце. Тако човек научи писати на страном језику читајући га. Тако човек научи говорити матерњи језик слушајући га. И тако даље. Најзад. обрасци могу још и да покрену, да изазову сам творачки процес, да даду онај подстрек, онај радни елемент који је за свако извршење потребан, и који једино и чини разлику између само пријемне и творачке маште; они могу да подстакну онај тајанствени прелаз од трине

8