Srpski književni glasnik

114 СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК. спремности ка радном стварању. (Џитање је, шта више, да ли далеко највећи део инспирације не долази од временом нагомиланог утицаја образаца 7. Али у то овде не можемо улазити). Као горе, без даљег разлагања, ја ћу само подсетити на неколике примере који то потврђују. Тако човек у туђој земљи боље говори језик те земље но у својој отаџбини, и боље са страпцем но са својим земљаком. Тако сви тркачи знају од колике су им помоћи при тркама «предводиници». Тако сваки играч на биљару зна да боље игра с добрим играчем но с рђавим. Тако сваки који пише или беседи зна колико је покренут на самостално стварање, п колико сам боље ствара, непосредно по читању доброг писца или беседника. У свима овим случајевима, међутим, онај који радњу ради није стекао неку нову спрему и неке нове способности; пошто је нестало утицаја, онје опет исти који. је био и пре тога; једино тај утицај образаца учинио је те су се његове способности за један степен појачале, и његово самоникло стварање покренуло. «Довољно је, вели једна арапска. поселовица, да емоква види пуну смокву, па да се родом оспе.» Васпитни је утицај образаца, дакле, неоспоран; они дају образовање и спрему, они богате машту, они помажу способности, они могу да даду и подстрек стварању. 'Го је било врло потребно утврдити. Раширено мишљење о богоданости. генија, о његовој свемоћности, о његовој независности од студија, о његовој самониклости, која у себи носи и клицу и цвет (видели смо колико је то тачно » за клицу и за цвет), смета. између осталих узрока, те и наши писци не схватају сву важност студија за књижевно стварање. Они тиме губе свога најбољега. помагача: и то је ненакнадак губитак. Још једном, дар најмање недостаје; што највише недостаје, то је рад. За нашу ће књижевност. бити велика добит кад једног дана наши писци нађу достојне обрасце, приђу томе богатоме извору, из којега ће њихов дар црпети нову снагу, а њихова дела нове лепоте.