Srpski književni glasnik

Њ. В. КРАЉ Миладин 155

гућно KpuBMTI само оне који су им опоновали: један део одговорности. пада и на оне који су их, такве, подносили

(СНПРШИЋЕ СЕ).

Др. В. С. Вељковић.

Љ #БОХРАЉИМИЛАН | (1879— 1889).

Ненадно, и у пуном јеку и мушкој снази, угасио се, 29 јануара у Бечу, сразмерно кратак али буран живот првога српскога краља после пропасти старе краљевине епреке.

Бурно доба Краља Милана беше као што је и прошлост наша у прошломе веку! Између каквих крајности није она осциловала! пзмеђу необичних доживљаја, прелома и скокова, манифестација животне енергије и жилавости, и наступа резигнације и апатије, — хероизма и клонулоста, живота и мртвила!. Неерећан удесом а на домаку Истока и Запада и сукоба интереса великих епла — наш је народ у другој поли ХТХ века пепаштао последице преканутога континуитета исторпскога развића, те је у своме обновљеном државном животу морао журитаи бржим темпом него други, срећнији, народи.“ Мучно да се игде тако брзо живело у тако кратком времену, те се силни. утисци и сеплна искуства већ нису ни могла скристалисати и генералисати у наук из своје рођене историје. А слабе стране и врлине младости, културна нејакост и наслеђа горке прошлости, ентузијазам пи воља за новим животом, нове тежње и старе навике

слили су се у необичне пеихолошке моменте нашега недавнога политичког живота.

Када доцнији историк буде објективно ценио историски значај и рад Краља Милана, неће смети обићи ли једап од ових момената, јер без разумевања узајамног утицаја двају чинилаца историског живота — средипе (шире и уже) и личности — нема правилнога суда. Тек