Srpski književni glasnik

152 СРпски Књижевни ГлаАСНИК. ce да се органска једињења стварају само у организмима под утицајем њихових животних сила, и да се тога не може бити ни помена о томе да их хемичари могу икад створити у својој лабораторији. Али 1828 год. сагради Велер уре из амонијака и цијапске киселине, ш тиме показа да органска једињења постају под утицајем оних истих хемијских спла које стварају и пеорганска једињења. Овај прво пример синтезе органских једињења из неорганских тела, изазва миогобројне нове синтезе, између којих су од нарочитих интереса синтезе органских боја, нпр. ализарина (Гребе и Либерман) и чивита (Бајер), затим алкалопда, нор. кониина (Ладенбург), и грожђаног шећера (Емил Фишер). Утврди се, дакле, да пети хемијеки закони владају и у живој и у мртвој природи. Органска Хемија поста само један део Опште Хемије.

Као трећа околност за брзо развиће Хемије у прошломе веку истиче се то, што Далтонова атомска теорија није остала само на простој замисли, него је могла да се успешно и даље разради као ретко која научна теорија. Ге-Лисак констатује да се гасови међусобно једине увек у целим или умноженим запреминама; тиме се утврди најважнији Далтонов закон: да се елементи једине увек у простим или умноженим пропорцијама, и расветли ранија Далтонова поставка: да се један атом неког елемента може сјединити само с једним или с више целих атома другог неког елемента. Авогадро прецизује молекул и износи своју теорију гасова са значајним закључком: да једнаке нормалне запремине гласова садрже и једнак број молекула; ово постаде основа за одређивање релативних молекуларпих и атомеких тежина. Франкланд показује да се азот, фосфор, арсен, и антимон, стално једине с три или пет воденичних или хлорних атома; тиме се пстаче тзв. валенца елемената, на којој се затим поче живо радити. Упоредо с теоријом о валенци елемената поче се развијати и теорија о молекуларној конституцији, хемијских тела, која даде нов полет Хемији, нарочито органскојБлагодарећи основним радовима Какулеа, у органској се