Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. 153

Хемији отвори пространо поље за неисцрпне комбинације органских једињења, а у псто време тзв. пзомерије (једињења истог састава а друкчијих особина), које дотле беху сасвим загонетне, дадоше се лако и просто објаснити друкчијим распоредом атома у молекулу. Најзад да би уклонили замерку конститутивној теорији што молекуларни склоп представља само у равни, дакле више шематски, Ле-Бон и Ван-т'-Хоф поставише нову теорију о конституцији молекула у простору, која је названа Стереохемија. Ово остаде новом веку да разради.

У обилатом раду прошлога века на Хемијп истиче се још као узрок брзом напредовању и унашање физичких метода и идеја у хемијска проучавања. Цела се атомистика оснива на употреби теразија; констатовање да светлост усијаних гасова, кад прође кроз стаклену призму, даје по боји и распореду сасвим карактеристичне светле пруге, створи спектроскопију, која поста најосетљивија хемијека метода за распознавање елемената: електрична струја баци толико светлости на хемијска једињења итд. Упоредо се овим шпли су покушаји да се физички MH механички закони пренесу и у Хемију. Бертоле, Гулдберг и Ваге идентификују афинитет, тј. силу којом се елементарни атоми узајамно држе у молекулу, с гравитацијом, разлажу да хемијско дејство неке материје зависи и од тене масе, и закључују да се хемијски процеси врше само до неке извесне границе (хемијска равнотежа). Истина ови покушаји не имадоше директног успеха, али беху опет од значаја што изазваше многа нова проучавања. С много више успеха применише Томзен и Бертело на хемијске проблеме закон о консервацији енергије и својим закључком: да је количина топлоте, која се при хемијским реакцијама развија, мерило за афинитет, положише основу Термохемији, која се истом разрађује.

Прелазећи у област Астрономије зауставићемо се само пред њеним најглавнијим напретком. Докле су нам досадашњи резултати импоновали својим великим значајем или духовитошћу научника који до њих дођоше, овај се из-