Srpski književni glasnik

ОдЕНЕ п ПрРИКАЗИ. 155

тресали. Књижица је написана просто, доста суво и нешто непрегледно. У њој још има ч нових ствари. Да само две главне споменемо, у одељку о Цвијети ново је следеће. Досада се веровало да је Цвијета епевала много песама (није се, међутим, ни једна сачувала), и сви који су о њој писали, од Шафарика до Г. Будманија, тако су тврдили. Г. Живаљевић, међутим, изриче јако сумњу у то мишљење, и пориче га управо. Разлози његови су: 1) што стари биографи дубровачких песника тврде сигурно кад о Цвијетиним песмама говоре (Цријевић н. пр. «употребљава за њих оно како се вели, што значи да до њега нису допрле те песме»; Сладовић «тако псто вели сви тиврдег, дакле опет ништа сигурно; Ђорђић, најпосле «о њеним песмама ништа и не спомиње») и 2) што савременици Цвијетини ништа «не спомињу њено песништво» (Златарић н. пр.; затим Мара Гундулићева у једној посвети ДЦвијети; Никола Гучетић, најпосле, у лосвети Цвијетиној сестри.) Разлози ови, међутим, нису довољно јаки. Што Цријевић, H. Up. о Цвијетиним песмама говорећи употребљава израз «како се вели», то не употребљава за све њене песме него само за епиграме, и то се не односи на њихову егзастенцију него само на лепоту; а међутим, кроз целу евоју биографију о Цвети, он непрекидно говори позитивно O њеним песмама и ни најмање не сумња да оне постоје (све ово п сам Г. Живаљевић зна); што пак песме Цвијетине нису до њега дошле, нису то прве те судбине, и ми би емо за многе дубровачке песнике морали тврдити ово што г. Живаљевић тврди за Цвијету, кад би смо се Цријевића у овом погледу држали. Што Сладовић, даље, каже »сви тврде« не резервише се он тиме за питање: је ли Цвијета била песник, него за питање: какав је песник била. Његове је речи и сам г. Киваљевић навео: «сви тврде да је она била изврстан песник». Што Мара Гундулићева, затим, у оној посвети у којој хвали све врлине Цвијетине, не помиње њен песнички таленат, то је можда и зато што до тог доба Цвијета није писала песме (посвета је писана 1580 год. а Цвијета живела до