Srpski književni glasnik
СРПСКИ
КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
КЊИга |], БРОЈ: 3. — 1 МАРТ, 1901.
БИ ЛА.
1.
«Мислиле да ћеш ти тамо доћи», опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.
И опет поруменех. Она као да завирује на дно мога срца.
«Иди мало до њих, рече ми мало после.
— Што ћу тамог
— Помажи им да пласте.
— Нека, није потребно. Могу и овде.
— Право велиш. Шта вали Стани% добаци једна жена отуд ес краја.
Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменео у сличном случају. Брзо ce упознадох с њима и са евима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест пе руменех, када би се и што крупније рекло.
Девојке се међутим просто надметаху с момцима, ко ће што непристојније рећи. Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих. Само као да им беше тешко док отпочеше, а већ после...
Ја сам стајао ту крај њих и слушао. И за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех. Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је
11