Srpski književni glasnik

9208 СРПски Књижевни ГЛАСНИК.

ријским путем објаснио данашњу разноликост маћедонског становништва у етнографском погледу, покушао је у првом делу, који носи натпис Кшнографија (стр. 1 — 139), упознати читаоце најпре са историјским процесом који је довео до ове данашње разноликости, а затим с народностима које данас живе у Маћедонији. Као и ранији списи г. К'нчова, тако је и овај полемичко-политичког карактера; само овог пута, из лако разумљивог разлога, г. К'нчов је хтео то сакрити, покушавајући да свом делу да бар изглед научни. Отуда је изишло да ово дело обликом показује претенсије на научност, начином како је израђено тендеционзност, а садржином — површност и у многоме нетачност. 1

Основну мисао писац нам је открио тек на крају своје књиге, у одељку посвећеном «Сан-Стефанској Бугарској». Као што је познато, Сан-Стефанским Уговором дата је Бугарској цела Маћедонија, па и неки крајеви који су ван њених граница. А у Маћедонији, и по подацима које нам о њима. саопштава г. К'нчов, има различитих народности неједнаке културне развијености, и у броју који је код некојих врло знатан. Чак и кад би се могло прећи без замерке преко тврђења да су сви Словени у Маћедонији по народности Бугари, пажљив а објективан посматрач прилика у овој области не може превидети факта:

да су они, по цркви, подељени у егзархисте п патријаршисте! а то значи да им ни тежње националне и политичке нису једнаке;

да Бугари, према томе, немају ни бројно ни квалитативно ону снагу која је потребна да би могли одржати над осталима превагу;

да у Мађедонији има, осим Грка, у знатном броју Турака, а нарочито у битољском вилајету, Арбанаса који, наслоњени на своје сународнике на западу и северу, представљају елеменат тешко сварљив, и, па послетку,

да се у овој области укрштају супротне претенсије суседних држава које врло важни интереси политичко-