Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПитаАње. 209

економни упућују да мотре врло пажљиво све што се у њој збива.

А кад стоје ова факта, само се собом поставља питање: Је ли праведно и је ли могућно уступити ову 0бласт једној од суседних држава, или треба тражити за решавање о њеној даљој судбини друге начине који би боље задовољавали и интересе хришћанских држава на Балкану, и тежње њезина становништва, и потребе мпра на овој страни, од којега у многоме зависи и мир у Европи 2

Г. Кнчов је ово добро уочио, па је с тога као главни разлог који говори за уступање Маћедоније Бугарској навео ту околност што су Бугари у овој области, по његовим речима, «господствујошии елементт». «После ослобођења појединих провинција, наставља г. К'нчов, поступно су се образовале државице које су имале етнографско обележје надмоћнијега елемента (ет. 296)... У Грчкој, Србији и у Северној и Јужној Бугарској надмоћнији елеменат грчки, ерпски и бугарски дају поступно евој етнографски лик областима (стр. 297)... Тим би путем изједначивања. пошла врло брзо и Маћедокија, кад би се ослободила тешке апеолутистичке владавине и кад би се народностима. обезбедило слободно развиће, у толико пре што би се вратио у постојбину велики део маћедонске емиграције». (стр. 198).

Имају ли се на уму, поред горе поменутих факата, п данашње прилике у Маћедонији, врло је епорно питање да ли би баш било овако, као што г, К'нчов претпоставља да би било. Ми се не мислимо упуштати на овом месту у подробнији претрес ове претпоставке, јер је њу лишио основа. сам писац оним што је тврдио у првом одељ-

| Пописом од 1895 год. нађено је да у Бугарској има 66.971 душа из Турске; у овом броју има, од прилике, 38—40.000 душа из Маћедоније. На 20 509. чиновника у. Бугарској, Маћедонаца има 955, од којих су 167 у служби Министарства. Војног. Само официра пма. 150.Кад би се могло претпоставити да би се свих 40.000 Маћедонаца. вратило у Маћедонију, опет је под питањем, да ли би и они могли знатно утицати да бугарски елеменат одржи превагу.