Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 287

пити у живот «Задужбина пок. архимандрита Нићифора Дучића» избран је одбор од три Академика, да састави уредбу о њој. — Годишњи свечани скуп Академијин није ове године био 22 фебруара у име жалости за основаоцем ове установе, Краљем Миланом, те ће се на ком од доцнијих свечаних скупова прочитати о раду Академијину у прошлој години и објавити избор нових чланова: академика Др. Мих. Вујића и Стев. Тодоровића, и дописника Кондакова. (—р.) Руска Академија Наука. У руској се Академији Наука опажа у последњим годинама, управо од онога времена када је изабран за њена члана А. А. Шахматов, живљи рад на словенској филологији. Почеле су излазити нове збирке радова млађих научника руских, од којих на прво место ваља ставити <«Извћетји» одељка за руски језик и књижевност Императорске Академије Наука, чија је садржина шира од овога назива, она обухвата сву словенску филологију. Како је њихов правац повољно одређен, то ћемо још само споменути, да се у њима обраћа особита пажња на руске дијалекте, тако да се готово уза сваку свеску доноси неколико штампаних табака, са засебном пагинацијом, описа руских дијалеката по програмима, утврђенам од специјалиста. Сем расправа, у њима се находе и прикази и библиографија радова на еловенској филологији, али у овоме нема ни довољног система ни раденика. — «Извћетји» су почела излазити 1896 год. у свескама од 20—25 штампаних табака, 4 пута годишње. Исписаћемо овде само оно, што је за нас од већег интереса: «Белешке о Вуканову јеванђељу» од С. М. Куљбакина (П књ.). језику Савине књиге» од В. Н. Шчепкина (Ш. књ. и д.), «Критичке примедбе преводу апокрифних текстова, «Апокрифно прво јеванђеље Јаковљево и апокрифна посланица Палатова у Рим» (Ш књ.) од В. Јагића, «Пушкин-——национални песник» од А. Н. Веселовекога (IV књ.), «O употреби генитива м. акузатива у слов. језицима» од Миленбаха (ТУ књ.) и др. Пре него што су се појавила «<Извћепи», почела су излазити, под Јагићевом редакцијом, «Истраживања о руском језику», од којих за сада имамо 1 потпуну књигу и део друге. У првој књизи испитује Козловски « ЈезикОстромирова јеванђеља », Шахматов «Нов городске новине», и Јагић «Мишљења словенске старине о ст. слов. језику». Од друге су књиге изашле две свеска «). угрорускоме дијалекту села Убли» од О. Броха и <() језику првога преписа новгородскога летописа» од Љапу-