Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига |], БРОЈ 4. — 16 МАРТ, 1901. ГЛИЛИА. IV.

— Код куће. А ти7 И ја. Што нисп изашао мало да обиђеш шљивајг...

— ЦЕ, а би ли тиг чух где јој примети Сара, Снмина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, псперутаним образима п црвеним носом. ИП она је тога дана радила нама.

— Џта, би ли 7 трже се Гпла.

— Оно што ја знам... озбиљно рече Сара пи продужи жњети. Хоћеш да варат п њега. Је ли г%

Гила се засмеја, али се вићаше, да јој смех не иде од срца.

Ја се зачудих. Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово успљено смејање · Гилпио. Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.

Беше више од дваест радника, које мушких које женских. Девојке п жене, и неколико мушких, жњаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове. Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Pune највише задржавах. Беше дошла да жње пи Стана, која непрестано ћаскате и задиркиваше све момке редом, a нарочито мене,