Srpski književni glasnik
246 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. — Што да немам! Имам у маси, код суда, око сто дуката.
— Охо!... Па ти ћеш онда да се удаш у варош“
— Па где буде судбина.
— Зар и за онога за кога нећеш, кога He воли:
— Ако је судбина.
— А за кога би ти волела да се удаш усудих се ја да је упитам.
— Како, за кога 2
— Да ли волиш за неког у вароши или у селу
— Све једно», одговори она.
Не беше расположена за разговор и шалу као дотле Кад има да оговори, 'она прво поћути, и пази шта ће да одговори. Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.
Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени. не беше до шале. Но као да не беше само са мном тако. Као да се и остали. момци престадоше шалити с њом. Наиђе за час на све њих нека озбиљност, и тек по неки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.
Алп Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све. Она чисто пркошаше Гили. Неколико пут погледа пркосно овамо Ha њој. где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.
Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње. Разговарах се озбиљно с Гилом. У разговору, скренем. јој пажњу на Станино разметање., «Море, остави. је! Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.
— Мислиш...
— Мислим, но како. Умре лепо од муке неког врага на мене! Све еам јој на путу...»
Гила остаде озбиљна целога дана.
Дође. вече, и спусти се лепи вечерњи сутон, за којим