Srpski književni glasnik

104 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

отмена понашања, по изгледу стидљив, али који је потрошио у Паризу, куда је отишао био да учи права, осам до десет хиљада динара на своје издржавање, приђе Евгенији, пољуби је у оба образа и пружи јој ковчежић за рад, у коме сви предмети беху позлаћени, права базарска роба, и ако је на ковчежићу био грб са доста лепо урезаним готеким писменима M. IP. по којима ce могло мислити да је поклон скупоцен. Кад га је отворила, на Евгенији се опази она неочекивана п потпуна радост, од које девојке порумене, затрепте, уздркћу блажене. Она погледа. у свога оца, као да је хтела знати сме ли примити поклон, п г. Гранде рече једно «Узми, кћери!» с изразом који би прославио каквога глумца. Критовљеви осташе пренеражени кад спазише радосни и ватрени поглед којим је Адолфа од Грасена погледала наследница, за коју је овако богатство било нешто нечувено.

Г. од Грасена понуди Грандеа бурмутом, узе га п сам мало, скину претом зрна која бејаху пала Ha трачицу ордена Почасне Легије удевену у рупицу његовогч плавога капута, затим погледа Кришовљеве погледом који као да је говорио: «Да видим шта ћете одговорити на овај ударац!» Госпођа од Грасена погледа у плаве OOкале у којима беху ките цвећа Кришовљевих, тражећи њихове. поклоне са извештаченим изразом жене која уме да се руга. У овој тугаљивој прилици, опат Крито пусти друштво да поседа око ватре и оде у дно дворнице са Грандеом. Кад су ова два старца дошла до прозора који је био највише удаљен од Грасенових, свештеник рече тврдици на уво:

Ови људи бацају повац кроз прозој). – Шта мари, кад тај новац пада у MOJ подрум одговори. стари. виноградај. (Наставиће сео), Х. ДЕ БАЛЗАК. (С француског превео ДОЛ. Ђокић).