Srpski književni glasnik

СРПСКИ ПОКРЕТ И РУСКО-ФРАНЦУСКИ ОДНОСИ од 1504 до 1207 год.

1. (1).

Кад је Наполеон претворио француску републику у наследну монархију (маја 1804), Европа је увидела, да његовим амбицијама нема краја и са зебњом је гледала на ново царство. Бојала се да ће Наполеон покушати да повим. победама. оправда. ову промену у очима Француза, да јој да престижа и да је наметне Европи. Узнемирена и донекле изненађена овим догађајем, Европа је била решена. да учини. нов напор да сломи Француску, која је поново постала. стратило за европски мир. Душа овога покрета био је Александар Т, руски цар. Сањалица и идеалиста, он је мислио да га је само Провиђење назначило да ослободи Европу «тираније Бонапартине».

Чим је Русија прекинула своје пријатељске односе с Француском, Наполеон је скренуо сву своју пажњу на Туреку, и ставио је себи тежак политички задатак. Хтео је не само да одржи Турску, која је изгледала као на умору, већ и да јој улије живота, да је преобрази и да је поведе летпој будућности, једном речи хтео је да од ње начини себи моћног савезника противу Русије. У том циљу он уверава султана Селима Ш о својој оданости и упозорује га на опасност, која му грози од руске војске на Крфу и од руског утицаја, који је био свемоћан у турскоме царству. Заиста, Русија, која је имала заједно с Турском. право заштите над републиком од Седам Острва, била је сама узурпирала то право и имала је знатну војску на Крфу. Сем тога Русија је имала моћну странку у Дивану, њен је утицај био неодољив на православне Хришћане у Турској и њени су ратни бродови мирно пролазили

мн, де зе