Srpski književni glasnik

BA TG A HR. 115

«Немогуће је избећи матерпалну п социглну дилему која произлази из овога биланса јавне врлине у погледу брака». Ово је много. Г. Балзак би можда боље учинио да је, кад је већ то хтео да каже, просто рекао: «Све удате жене нису поштене, то не ваља, алп је с друге стране и добро; јер би људи иначе сплазили сувише ниско».

Да би се мало одморпо (овако преводити заморно је), он тражи да му се покаже нека простија слика; ви га упутите па. «Ту рекога попа»; ту се прича о некој старој, кидљивој и побожној девојци: Г. Балзак је о њој зацело весело говорио. Он отвори књигу и напђе на овај почетак: «Ниједно створење женскога рода не бејаше способније од госпођице Софије Гамар да формулише елегичну природу старе девојке». Створење, женски род, елегична природа: где сам јаг7 у неком антрополошком музеју7 Он преврне лист, и очи му се зауставе на овој лепој реченици: «Таква бејаше супстанција реченица избачених капиларним. цевима овога великог сабора од женскадије». Нема сумње, ово су нека предавања из ботанике; где ја ово западох7 -— Он прескочи двадесет листа и прочита трипут са све већим чуђењем последњу страну: «Зар привидни егоизам људи који у својим грудима носе неку науку, народ или законе није најплеменитија страст и у неку руку материнство маса“ Би ли ти људи могли рађати нове народе или стварати нове мисли да у својим моћним главама нису удружили женске сисе са сплом Божјом Никад он још није видео људе са сисама у глави. Он се онда удари NO својој; руке му клону, и он с осмејком погледа у јаднога пријатеља коме се то чини лепо,

(Наставиће се). Х. "ГЕН.

(С француског превео Б. П.)

пи У