Srpski književni glasnik

СРПСКИ ПОКРЕТ. 110 ногораца. који у својим нападима против Француза нису штедили ни турску територију.

У оваким приликама српски устанак морао је живо привући · пажњу Француске. Устанак није само слабио Турску, коју је Наполеон“ хтео да учини. јаком и уједињеном, те да му буде од помоћи у његовим даљим политичким плановима, већ је био опасан пи по сам мир у Далмацији. Морални утицај српскога устанка био је врло јак на Хришћане у турекој царевини, а специјално у Босни п Херцеговини где је врење било захватило сав православни елеменат. По извештајима француских консула слава српскога оружја певана је од Дрине до Јадранског Мора, а калуђери и свештеници претворили су се у руске агенте уливајући народу наду у скоро ослобођење.

Опасност је била у толико већа, што се је Русија почела отворено мешати у српске послове. Она је пмала сад већ одрешеније руке у ерпскоме питању не само према Турској већ и према Аустрији. Српске земље до овога времена биле су, у руско-аустриским комбинацијама о деоби Турске, у. сфери Аустрије, која је дошавши у велику опасност од Француске напустила планове Јосифа П и ставила себи за принцип одржање Турске. Понашање Аустрије према. српском покрету, као што га је прота Матија изложио кнезу Тарториском, сасвим одговара овом политичком систему, коме је она остала верна све до краја ерпекога. устанка. Ta консервативна политика у погледу на Турску владала је и у Петрограду за све време интимних односа између Аустрије и Русије од 1803 до краја 1805. године, и на тој основи то се је зближење једино могло извршити. Резерва с којом је Аустрија примила жеље српских устаника сасвим одговара неодлучности одговора, који су добили први српски депутати у Петрограду. Оба. двора, имајући пред собом борбу против Наполеона, желели су да се српско-турска размирица сврши мирном погодбом између завађених страна. После пораза на Аустерлицу – односи између Русије и Аустрије јако су охладнели. У околини Александра 1. Аустрија је јавно оп-