Srpski književni glasnik

190 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

–

туживана за претрпљену несрећу, док је староруска странка критиковала. цареву интервенцију у европским заплетима, тражећи да се настави традиционална руска политика. To је било тим потребније што су доласком Француза на Балканско Полуострво били стављени у питање сви резултати те политике према Турској.

Још месеца маја 1805, Срби су по руској препоруци били послали своје депутате у Цариград с молбом на султана да им да административну аутономију. Руски послапик требало је да потпомогне ту молбу, која је била предата. Порти 1 јуна, али погибија Хафис-пашина на Иванковцу учини свако заузимање немогућим и српски депутати, дошавши у велику опасност, напусте Цариград. У јануару 1806, по препоруци Русије Срби устаници пошљу нову молбу на султана, тражећи у њој привилегије изложене у молби од 1 маја 1805. Уверавајући султана у своју лојалност, они свечано изјаве да ће само на те услове пристати.

Пораз, који је Наполеон био нанео Русији и Аустрији битком на Аустерлицу, учинио је јак утисак на Селима Ш, који се поред све руске претње одмах пожурио да призна Наполеону титулу императора. Русија, увидевши да се Порта од ње све више удаљава, почне живље наваљивати на њу да подари Србима тражене привилегије, и била је уверена да ће у њима наћи поузданог савезника. ако дође до рата с Турском. По налогу кнеза Чарториског од 5 фебруара 1806, руски посланик у Цариграду упути једну ноту на Високу Порту доказујући да интереси отоманске царевине захтевају да се српско-турска размирица на миран начин сврши, да би Порта требало да подари Србима. тражене привилегије и да:их на тај начин привеже за себе. Један од аргумената да им се учине концесије био је и тај што се је Француска добивши Далмацију јако приближила. Србији. Како је пак позната њена. политика да интервенише и да се уплеће у туђе послове, вероватно је да неће пропустити ову прилику да се умеша у српске ствари. Ако Србима не остане ништа. друго до да бирају између своје пропасти и француског покрови-