Srpski književni glasnik

СРПСКИ ПОКРЕТ. 191

тељства, јасно је којој ће се страни приволети. Султан Селим дакле требало би да заборави прошлост и одобривши Србима тражене привилегије да их привеже за себе. На овај начин он би себи уштедио један штетан рат, чији би резултат био погибија једног храброг и верHor народа као што су Срби, који би се, у случају учињених концесија, ставили у службу Портину.

Могућност француске интервенције није био само празан аргуменат за Русију, већ се је она фактички OOјала тога. Зебњу своју да Француска не. интервенише у српским стварима изјавила је Русија бечкоме двору, још у почетку српскога устанка, кад још Француска није била у Далмацији (августа 1804). Надајући се још у почетку 1806 год. да ће Порту увући у свој систем, Русија је била сигурна да Наполеон у томе случају не би“ пропустио прилику да интервенише у ерпеко-турскоме спору. Да би му се одузела прилика. за то, т. ј. да се Срби не би обратили на њега, требало је да Порта да задовољења њиховим захтевима, као што је то изложено у ноти рускога посланика, п као што је Русија успела годину дана раније да Порту наговори да на то пристане. Заиста, кад је Русија у половини 1805 године, у низу својих алијанција, које су сачињавале трећу коалицију, начинила и савез са Турском за одбрану и напад, она је била уговорила. и аутономију за Србију. У томе погледу Србија је имала да се изједначи са Влашком и Молдавијом. Али Порта. није ратификовала овај уговор и он је по нас остао без икаквих последица.

Није овде место да расправљамо питање у колико је било могућно у ово време зближење Србије пи Француске. Главно је да напоменемо да су Срби знали позитивно, да. се Русија за њих заузима M да су се надали најбољим резултатима. од тога посредовања. Тек 1807 год. када су видели да им савез са Русима није донео ни жељенога мира, ни материјалне помоћи, којој су се надали, јављају се међу српским старешинама и такви, који желе да се тајно пошљу депутати Наполеону, да га умоле