Srpski književni glasnik

СРпски ПОКРЕТ. 198 различном држању двеју сила Порта може да суди где су прави пријатељи». Завршујући пак своје писмо султану Селиму, Наполеон вели: «<П ако Ваша Висост хоће да нам дозволи да завршимо једним саветом, ми ћемо јој казати да прави интереси њенога царства захтевају да не допусти да икаква страна сила интервенише у њеним дискусијама са Србима; и да треба да употреби најјача средства да потчини ове бунтовнике, које подстиче и храбри Русија. Захтев који је она учинила да им се да незавизност то јасно доказује».

На упражњено место францускога посланика у Цариграду Наполеон постави генерала Себастијанија, човека веома енергичног. Њему је било наложено да у свима приликама. улије поверења. Порти, и да јој стави до знања да Наполеон има за циљ у својим односима с Турском, да је помогне да се у њој поврати ред и да ce реорганизује тако, да улива респекта Русији. Сталан циљ његове политике то је савез се Турском и Персијом против Русије. «Ја нећу никако деобу Турске, писао Je Наполеон, па ма ми дали три четвртине њене, ја ништа нећу. Хоћу да утврдим и консолидујем ово велико царетво и да се њим, таквим какво је, послужим као препреком 11|0тив Русије».

Себастијанију је било исто тако препоручено да проникне у узроке који су изазвали српски устанак, те да се према томе предузму мере да се у Србији поврати ред. Он је требало да скрене Порти пажњу Ha важност српскога. устанка NO мир V царевини п да је увери да треба да сврши што пре са тим покретом. <'Греба угушити устанак и употребити са репресивним мерама, које се могу предузети за повраћање реда, мере мудрости и организације, које једино могу да га одрже». Опасност је од устанка тим већа, што су се Руси почели мешати у српске ствари, хотећи да га употребе за своје циљеве: Себастијани је требало да живо представи Порти како се Француска, противно Русији, лојално – понаша у српскотурском заплету. «Да су се Срби обратили na Његово