Srpski književni glasnik

194 Српски Књижевни Гласник.

Величанство, вели Талеран у инструкцијама за Себастијанија, мени би било наложено да им кажем да пре свега треба да се покоре».

Пролазећи кроз Букурешт (јула 1806) Себастијани не пропусти прилику да се изјасни с кнезом Ипеилантијем, који је сматран као особито одан Русији. «Русија је, говорио му је Себастијани, подигла противу нас Црногорце, али ћете видети шта ће с тога с њима бити. Цар се је зарекао да истреби овај народ; учиниће од тога страховит пример. Срби ће имати исту судбину ако се брзо не покоре. Остатак неће смети главе подићи. Већ имамо доста знатну војску у Далмацији. Она ће поћи на Србију ако устреба». Јако му је пребацивао да потпирује српски устанак и да даје Србима руску помоћ, против чега се је Ипеиланти живо бранио, и дијалог се овако настави:

Себастијани. — Ма како било, треба се пожурити да се овај народ врати у покорност (деуојг). Учините једну ствар која ће се јако допасти цару и која ће доказати у исто време вашу приврженост интересима. Портиним: приволите овај народ да затражи милост, обећавши да ће Француска гарантовати његову безбедност.

Иипсиланти. — У почетку погодба беше лака. Како ми је онда било наложено да радим код побуњеника, ја сам. учинио све што је зависило од мене, али Висока Порта. није хтела никакво помирљиво средство, и сад је ова афера остављена. румелиском паши.

Себастијани. —— Добро је учињено: никада не треба уговарати с бунтовницима.

На речи Ипесилантијеве да Срби не траже ништа друго до да живе на миру Себастијани одговори: «AKO је тако, заузмите се код овога народа и кажите му да ће се француски посланик заузети за њега. С моје стране ја ћу радити код Порте, али ставите му добро на знање да треба, ако неће да буде притешњен француском силом,

да прими без устезања оно што ћу. учинити за њега.