Srpski književni glasnik

О ЕнтРОПИЈИ ВАСИОНЕ. 199

очитост оних факата исто тако као што јеи многим метафизичарима било немогуће да увиде очитост ових факата. Ствар овим није доказана, али је доказана могућност њена. Што се дигла тако велика опозиција и од стране многих филозофа и од стране многих природњака против овога принципа, долази отуда —— и то је оно на што нарочито ударамо гласом п зарад чега и пишемо ову кратку студију — што његова садржина очито противречи неким основним претпоставкама и резултатима механичке Природне Науке. Принцип ентропије представља непартајичном п самосталном метафизичару, који себе ставља на становаште вшпе од оног на коме стоји наука, који себе сматра за последњег судију у спорним питањима од принципијелне важности у области емпиричне Науке, тај се принцип, велим, представља спекулативном метафизичару као једна од најинтересантнијих и за његове успехе и претензије најдрагоценијих појава у области науке: принцип ентропије противречи другим исто тако основним принципима Природне Науке и та унутрашња противречност међу основним поставкама једне тако високо развијене и с пуно права на своју егзактност тако охоле науке уверава га о неопходности његовој у домену људског сазнања. И једно са саме садржајне стране проблема а друго и са ове друге формалне стране — показати неопходност метафизичара у спорним питањима науке — ја сам себи ставио у задатак, да изнесем принцип ентропије и да му претресем његову научну и философску вредност. У првом делу ове расправе биће изнет принцип ентропије онако како је он формулисан од стране научара који су га поставили, у другом делу биће изнети философски и научни разлози за и против њега и биће показана основна модификација коју тај принцип са философског гледишта мора да претрпи, па да доиста задовољи како захтеве науке тако и много веће захтеве философије.

П.

Принцип ентропије стоји у најтешњој вези с прин9