Srpski književni glasnik

128 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

лософији спекулативној, те да у њој потраже средство, да се ослободе од можда силних заблуда, у које их је њихово самостално испитивање бацило.

Напослетку трећи принцип, прицип ентропије може се рећи да је са философског становишта најважнији од ова трпи принципа, и по томе највећи проналазак прошлога века у опште (пошто су интелектуални проналасци у развитку човечанства без сумње од пресудног утицаја и по томе први по важности. Тај се принцип састоји у тврђењу, да ће некада у целој васиони наступити стање апсолутне равнотеже сила, стање апсолутног мира, и да ће то стање бити финитивни неизменљиви облик васионе, да из те опште смрти васионске нема више апеолутно никаквог повратка у живот. То грандиозно тврђење, које превазилази пи најсмелија тврђења спекулативних метафизичара, потекло је од стране егзактних научара, од стране физичара светског гласа и умне енергије првог ранга. И са ове чисто формалне стране оно је врло интересантно: оно показује једном и супротну перепективу: метафизичаре као противнике тврђења сличних њиховим. Обично позитивисте и егзактни научари тврде за метафизичаре, да њихова тврђења не могу бити тачна јер су тако апсурдна и тако очито противрече фактима; овде пак имамо једно тврђење пред собом, које је основано на очитим фактима. а које је потпуно идентично са оним по речима. научника тако фантастичним тврђењима. метафизичара. И чудним удесом: научари, који тај принцип исказаше, бејаху у њега. несумњиво уверени, баш исто онако као што су уверени метафизичари у своја тврђења, док су научници нижег ранга и метафизичари нижег ранга сви листом устали против тог принципа и доказивали немогућност његову. То нас наводи на рефлексију: да ли можда нису она по речима научара тако фантастична тврђења. метафизичара основана. на, за ове исто тако очитим, фактима као што је у овом случају ово фантастично тврђење природњака · основано Na очитим фактима, само што је природњацима одузета могућност да увиде