Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 157

Сједињене Државе америчке чврето се затварају пред страним увозом. Али зато ипак плаве туђа тржишта продуктима. израђеним с тако малим трошком, да држе утакмицу продуктима немачким, а то не само на тржиштима, којима мишљаху Немци загосподовати, него и на самом тлу немачкога царства».

Да докаже своју тврдњу, како се Сједињене Државе затворише немачким продуктима, наводи Шерадам (стр. 74 и 75) овај речити пример: Последњи извештај трговачке п обртничке коморе у Грајцу граду међу Тирингијом и Саском — говорећи о ткалачкој индустрији, која спада међу најглавније немачке обрте, показује да је извоз из округа споменутога града у Сједињене Државе оволико падао: Год. 1895. извезено је вунених тканина за четири милијуна марака; год. 1896. за. половину мање (два милијуна); год. 1897. за један и по мил.; 1598. за 915.000, а 1899. за — 9200.000 марака! сад можемо помислити како то утиче на немачке творничаре, кад виде. да је био пуки сан мислити, е ће Америка у недогледно доба. остати најбољи купац немачке робе.

Али Немачкој се затвара и Русија, која већ готово сасвим задовољава све своје потребе домаћом својом продукцијом. То јој је — истиче г. Шерадам на стр. 208 — то лакше, што је број људи који троше творни-

чке продукте неизмерно ограничен према броју читавога рускога становништва. Ту не смемо прећутати, да писац с пуним правом истиче (стр. 299) ma руска (економска) територија имаде апеолутну независност, разуме се трговачку (се финанцијекога гледишта то није тако),.. јеј ће доскора, кад се допуни новим стечевинама у Кини п у Индији, та територија обухватати сва поднебља и давати све врсте робе.

И трећа огромна економска територија, Белика Британија. са својим насеобинама, све се више ограђује против туђега, поименце против немачкога увоза. У теорији је Енглеска још увек за слободпу трговину, али у пракси почиње проводити најоштрији протекционизам. Аутор епо-