Srpski književni glasnik

156 СРпски Књижевни Гласник.

римскоме» царству, а данас треба да буде немачким мостом до Грета, на Балкан и у Малу Азију, као што траже велики Немци, о којима се говори у другој глави. Да ко не би мислио, е је пангерманизам само пуста машта францускога. аутора, наводе се у глави трећој врло многи факти — могло би се готово рећи небројени — који доказују, како је пангерманска. пропаганда варедно добро организована. и коликих је успеха до сада постигла, и том својом организацијом и мудром својом тактиком.

У четвртој се глави проматра пангерманизам с чистога гледишта аустријскога, а по том с мађарскога.

Пета. глава даје нам слику и о велико-немачкој агитацији у немачком царству и о Виљему П као души пангерманства. У остале се три главе гледа немачка светска политика са стране међународне. У седмој се одговара на питање, тита. би била Немачка повећана Аустријом (Цислајтанијом) — дакако без Галиције, Буковине и Далмације

с гледишта. војничкога, привреднога и политичкога, док се у шестој испитују средства, којима се има доћи до такве Немачке било у миру било у рату.“ И тако још остаје најважније питање, како ће се на име, за случај, да се миром или ратом промене границе аустријске, понашати разне европске државе, велике и мале.

Како се види, не биемо по том сухом садржају могли оценити ово ванредно дело, јер из тога не можемо познати његових великих елемената народно-привреднх, војничких, дипломатских, етнографских и верских. И зато је потребно загледати у саму књигу и наћи места, у којима се оцртавају савремена ужасна међународна. трговачка. утакмица (конкуренција), грозно немачко оружање, пресудни утицај њихове. дипломације, превелики значај народне свести и верских традиција.

«Данас је на свету» пише аутор на стр. 297 «пет великих економских територија, које се непрестанце изолују међу собом.

«После била Мак-Кинлијева и тарифа Динглијевих