Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 179 личности беху навикле на деспотеко понашање старчево. Цри свем том, кад су се ова два питања и ова два одговора. измењала, непознати устаде, окрете леђа ватри, диже једну ногу да загреје ђон на својој обући, и рече Евгенији:

— Хвала лепо, драга рођако, ја сам ручао у Туру. И не треба ми ништа, додаде он гледајући Грандеа, чак нисам ни уморан.

— Господин долази из престонице упита госпођа од Грасена.

Г. Шарл, тако се звао син господина Грандеа из Париза, кад је чуо ово питање, узе мали лорњон који му је на ланцу висио о врату, прислони га на десно око да разгледа и оно што је било на столу и личности које су око њега седеле, загледа врло дрско госпођу од Грасена и, пошто је све видео, рече јој:

— Да, госпођо. — Ви играте томболе, драга стрино, додаде он; наставите, молим вас, игра је врло занимљива, немојте је напуштати...

— Знала сам ја да је то његов рођак дошао, мислила. је у себи госпођа од Грасена, погледајући у њега с времена на време.

— Четрдесет и седам! викну стари опат. Бележите, госпођо од Грасена; ви имате тај број

Господин од Грасена метну стакло на таблу своје жене, која је, обузета тужним предосећањем, мотрила наизменце на рођака из Париза и на Евгенију, и не мислећи на томболу. С времена на време млада је наследница крадом погледала свога рођака, и жена банкарева лако је могла у тим погледима опазити сгезеенао чуђења или радозналости.

II.

Господин Шарл Гранде, леп младић од двадесет и две године, стајао је у овом тренутку у необичној противности с овим добродушним паланчанима, које је његово аристокрактско понашање прилично вређало; они су

12%