Srpski književni glasnik

178 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

собом пртљаг који је тежак најмање три стотине килограма. — Нема Наноне да се врати, рече Евгенија.

— То је зацело неки ваш рођак, рече председник.

– Хајдете да играмо, рече благо госпођа Гранде. По гласу сам познала да је г. Гранде незадовољан; можда му неће бити право ако примети да говоримо о његовим стварима.

— Госпођице, рече Адолф Евгенији, која је до њега седела, то ће без сумње бити ваш рођак Гранде, врло леп млад човек кога сам видео на игранци господина од Нусингена.

Адолф не рече ништа више, јер му мати стаде на ногу; она затим гласно од њега заиска за улог десет пара и том приликом рече му на уво:

— Ћути, шмокљане!

У том тренутку, Гранде се врати без Наноне, чији су се кораци са корацима носачевим чули Ha степеницама; за њим је ишао путник, који је од пре неколико тренутака пробудио толико радозналости и тако живо све занимао да се његов долазак у ову кућу и његова изненадна појава међу овим гостима може сравнити с уласком пужа у кошницу, или с уласком пауна у какав забачени сеоски кокошињак.

— Седите крај ватре, рече му Гранде.

Пре но што је сео, млади странац поздрави врло отмено присутне. Мушки устадоше да одговоре на поздрав учтивим приклањањем, а женскиње се дубоко поклони.

— Вама је без сумње хладно, госиодине7 рече госпођа Гранде; долазите можда из...

— Ето што су ти жене! рече стари виноградар прекидајући читање писма које је држао у руци; пустите господина. да се одмори.

Да, оче, али господин можда жели пешто, рече Евгенија. Оп има језик, одговори оштро виноградај. Ове речи изненадиле су само непознатога. Остале

~ a, e;