Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 185

глеђеисан послужавник, наслеђе од покојнога старог г. од Бертелијере; сем тога узе из њега једну кристалну шестострану чашу, једну кашичицу са које се позлата беше излизала, једно древно стакло на коме беху урезани Амори, п све то победоносно метну на један крај камина. За четврт сахата пало јој је на памет више мисли но што их је имала од како је дошла на свет.

— Мама, рече она, мој рођак никако неће моћи поднети мирис лојане свеће. Како би били да купимо стеаринске.. Лака као птица, она оде, узе из своје кесе талир од пет динара, који беше добила на своје месечне трошкове... На, Нанона, рече, иди брзо.

— Али шта ће ти рећи отац7 рече одједном гоепођа. Гранде. Ову страховиту примедбу учини она, кад виде у рукама своје кћери порцеланеку кутију за шећер, коју Гранде беше донео из замка Фроафона.. А откуда ћеш набавити шећер 7 јеси ли ти при себи

— Па Нанона ће купити и шећер и свећу.

— Али шта ће ти рећи отац

— Зар би било пристојно да његов спиовац буде без чаше зашећерене Bone? У осталом, неће он то ни видети.

— "Твој отац види све, рече госпођа. Гранде вртећи главом. ;

Нанона. се устезаше; она. је добро познавала. свога господара.

— Та иди, Нанона; данас је мој рођендан.

Напона. се громко насмеја на ову шалу, прву коју је њена млада госпођа у своме животу начинила, и послуша. је. Док су се Евгенија и њена мати трудиле да улепшају собу коју је господин Гранде наменио своме сипновцу, дотле је Шарл био предмет пажње госпође од Грасена, која му није давала. мира.

— Од вас је врло одважно, господине, рече му она, што сте оставили престоничка задовољства за време зиме и дошли да станујете у Сомиру. Али, ако вас нисмо су-