Srpski književni glasnik

184 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

смешан; једном речи, све што је вређало Кришовљеве и Грасенове њој се толико допадаше да је пре спавања морала мислити на ово чудо од рођака.

Бројеви су излазили врло лагано, али томбола наскоро престаде. Велика Нанона уђе и рече сасвим гласно:

.--- Tocnobo, да ми дате рубље“ за постељу овога господина.

Госпођа Гранде оде за Наноном. Тада госпођа од Грасена рече тихим гласом:

— Да узмемо натраг своје паре; доста смо играли.

Сваки узе своје десет пара из старог крњавог тањирића, у коме је новац био; затим се сви дигоше и одоше крај ватре на разговој).

— Зар сте свршили игруг рече Гранде, не остављајући своје писмо.

— Јеемо, одговори госпођа од Грасена седајући до Шарла.

Евгенија, кренута једном од оних мисли које се рађају у срцу девојака када се какав осећај угнезди у њему први пут, изађе из дворнице и оде да помогне својој матери и Нанони. Да је упитао какао вешт исповедник, она би му без сумње признала да не мисли ни на своју матер ни на Нанону, него да је обузета ватреном жељом да прегледа собу свога рођака, да се у њој побрине за свога рођака, да у њој намести ма шта, да нази да се шта не заборави, да предвиди све, укратко, да је колико је могућно начини. отменом и чистом. Евгенија. је већ мислила да је она једина кадра схватити укус и мисли свога роbaka. M доиста, она стиже у добри час да убеди своју матер и Нанону, које су се враћале мислећи да су све свршиле да ништа. није као што треба. Она подсети Велику Нанону да загреје постељу. грејалицом; сама покри стари сто једним чаршавом и нареди Нанони да. чаршав мења. свако јутро. Она убеди своју матер да је потребно наложити ватру у камину и наговори Нанону да, не казујући ништа њеноме оцу, навуче у ходник повелику гомилу дрва. Опда отрча у дворницу и узе из једнога ормана,