Srpski književni glasnik

902 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК. |

ћавши им, по цену заједничке акције против Турске, своје покровитељство. Од сада устаници су оставили решење своје судбине Русији.

Примирје у Слобозији је први акт где је Русија манифестовала. своју заштиту над Србијом. То је прва етапа у развитку односа између Русије и Србије, који су се свршили руским покровитељством над Србијом и које је било утврђене букурешким уговором (1812) и акерманском конвенцијом (1826), и оно. је трајало све до париског мира (1856), којим је Србија стављена под колективну гаранцију европских сила.

При крају, дакле, војне у 1807 години, српски устанак био је крунисан успехом у свима правцима. Устаници су не само очистили земљу од Турака већ су имали и градове у својим рукама п задобили су моћног заштите ника у Русији. По свему, њима се је чинило да ће миром између Русије и Турске њихова будућност бити основана. на солидој основи, или, ако се до мира не дође, да ће ослобођена Србија отпочети с успехом националну борбу, борбу за ослобођење Српства.!

Др. Мих. ГАВРИЛОВИЋ.

! Библиографија. Сем непздате грађе која је овде употребљена, издата грађа за ове односе налази се углавноме у Теза Recueil des traitćes де Ја Porte Ottomane св. Т и П.; Соггевропдепсе де Харој!јбвоп I-er; Documente priritore la Istria Romanilor Зир! 1, уој Пи Ш; Богишић, Разборљ сочиненти Н. А. Попова; Голубица за 1843 и 1844 год.; Магесћа! Магтоп, вис бе Кадизе, Метотев, Ш ес. Важнија су дела: А. MHeer, Die orientalisehe Politik Oesterreich's; Hemw, Zehn Jahre oesterreichischer Politik (1801—1810), S. MTafdsteheff. Alexandre I-er et Харојбвоп; А. Уанаа, Napolčon et Alexandre T-er, vol. I. de 'Tilsi а Ета, 7. Mber, Storia della Dalmazia dal 1797 al 1814; Pisan“, Ба Дајтаће де 1797 а 1815; Кирхмајер, Јиречек, Ранке, Калај, Нил Попов, Кронес, Демелић, ес. ес.