Srpski književni glasnik

204. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

одлази са изласком паре у ваздух у овај последњи (или у кондензатор). Не само, дакле, да се топлота може само онда. претворити. у механички рад, кад са топлијег тела прелази на хладније, него и при самом овом прелазу она се никада не може цела да претвори у рад, остаје увек један и то већи део (парне машине претварају у рад само 19%/ —292"/, од првобитне топлоте кључале воде у казану) непретворен у рад. Та се у рад непретворена топлота губи у околним телима, која су хладнија од топлог извора и не може се никада више употребити за произвађање рада. Топлота са топлог тела прелази сама од себе на хладно тело, 'са хладног тела не може сама од себе да пређе на топло: увек топла тела зрачењем губе своју топлоту на хладнија тела, повећавајући тиме њихову топлоту, и овај прелаз топлоте са топлијих на хладнија тела бива све дотле, док не наступи потпуна равнотежа у температури. Са хладног тела може се топлота пренети на топло тело само на тај начин, ако се при том изврши какав механичан рад: ми можемо, на пример, компримирати гас, чиме ћемо га учинити топлијим, и ову топлоту спровести ка топлијем телу; то компримирање је маханички рад, који може постати трансформацијом топлоте узете са тела хладнијег од оног коме компримирани гас саопштава своју топлоту; без ове употребе механичког рада пак не би се могла топлота са хладнијег тела пренети на топлије.

Ha супрот топлоти, која се ни у једну другу природну енергију не може претворити без губитка, све се остале природне енергије дају потпуно претворити У ТтоОплоту. Механички рад, електрицитет, хемиска. енергија и т. д. дају се потпуно и без остатка претворити у 'Oплоту, док се топлота не да, са горе изложене природе своје, никада. претворити. потпуно у ма коју другу природну ерергију. Осим тога и при сваком поједином прелазу једне природне енергије у другу, електрицитета у светлост, светлости у хемиску енергију, електрицитета у хемиску енергију, и т. д., увек се само један део тих

Aki Mo a Ae