Srpski književni glasnik

Гар

О ЕнтРОПИЈИ ВАСИОНЕ. 207 ларна кретања. С поља гледана, васиона ће збиља у овоме стадијуму представљати апсеолутан и потпун мир; разлике у масама одвојених тела неће бити, и ако ће бити хемиски различних тела, неће бити кретања једног тела око другог; сва ће материја представљати потпуну расутост исто тако као што ће и енергија бити расута, постојати само као једна енергија. Покрета ће у васиони још бити, али покрета равномернога, једнакога, покрети једног момента неће се ни у чему разликовати од покрета другога момента, апсолутни периодицитет покрета у васкони владаће, живота, процеса, разлике неће бити. И помислимо ли, да по самој природи топлотне енергије, која једина и постоји тада, васиони нема више повратка ка животу и процесу, онда је доиста ово последњи стадијум васионе, њено ледено доба, њена смрт, и то смрт апсолутна, смрт у вечности, смрт саме вечности, самог света.

Толико и тако физика и физичари.

Ш.

Основна. противречност која наступа у Природној Науци, кад се призна принцип ентропије, ова је. Ако се све у природи своди на материју п њено кретање (силу, пошто је сила идентична с кретањем) и ако је сума кретања псто тако стална као и сума материје, онда процес светски мора бити вечан; кретање је морало и мора материји припадати од вечности, промена. кретање у свету није никада почело, оно је од вечности ту. А ако је кретање, ако је процес вечан, онда је ентропија васионе морала наступити већ одавна, пре бесконачно дугог времена, јер ако је принцип ентропије тачан, ако се доиста различне природне енергије у сваком моменту квантитетом својим смањују и прелазе у једну једину енергију, и ако се биће светског процеса састоји у овом редуцирању и трансформирању енергија у једну, онда он може трајати само крајње време, па ма како велико иначе ово време било. Ако је пак време светског процеса крајно,